Adabi govora
Od svih blagodati u kojima čovjek uživa, blagodat govora bi trebao koristiti sa posebnom pažnjom i u okviru striktnih pravila lijepog odgoja i ponašanja.
Ebu Bekrova r.a. izreka “Pazi šta govoriš i kada to govoriš” je na najjednostavniji način sažeto temeljno pravilo bontona.
Za vas smo pripremili sedam praktičnih pravila i metoda na temu gdje govoriti, kada ćutati, šta reći, šta ne govoriti i šta raditi.
1. Znati šutjeti
Prije svega, šutnja je za razliku od govora jedna od najljepših navika. Devet desetina zdravlja i sigurnosti je produkt šutnje. Jer većina nevolja koje zadese čovjeka su iz razloga jer previše priča.
Rekao je Sulejman a.s. ” ako je govor srebro, šutnja je zlato”. A naš Poslanik a.s. je rekao ” Onaj ko mnogo priča imat će i mnogo grešaka, onaj ko mnogo griješi imat će i mnogo grijeha, a onaj ko ima mnogo grijeha bit će dostojniji vatri.”
2. Napuštanje beskorisnih riječi
Suvišan govor u suštini je ponavljanje beskorisnih i dodavanje nepotrebnih fraza. Ne treba gubiti vrijeme pričajući o beskorisnim stvarima. Čovjek će odgovarati za svaki trenutak svog života, kako ga je proveo. Rekao je Resulullah a.s. ” Jedna od ljepota čovjekovog islama je to što napušta beskorisne stvari”.
U drugom hadisu ” Dobre vijesti za onog ko čuva jezik od suvišnog govora i onog ko udjeljuje više od svog imetka”.
Umjeren govor je kada se sagovornik ne zamara sa punoriječi, več se sa malo riječi kaže suština i namjera.
Hidr a.s. je na ovu temu rekao Musau a.s. “O Musa, onaj koji sluša uvijek se umori od onoga koji govori. Kada govoriš, nemoj odugovlačiti toliko da izmori vašeg sagovornika. Takođe, Dobro ovo zapamti! Srce je kao posuda pa dobro razmisli kad u nju stavljaš šta ćeš staviti.
3. Ne približavaj se lažima
Čovjek ne treba pričati o svemu što čuje pa bilo ono ispravno ili pogrešno. Musliman čak i u opasnosti govori istinu i ne laže. Jer spas od opasnosti je u istini a propast je u laži.
Pejgamber a.s. je rekao “Dovoljan je grijeh čovjeku da kaže sve što čuje” i rekao je “Ko ne napusti lažan govor i djela, Allah dž.š. mu neće cijeni post, glad i žeđ.
4. Priznati da nešto ne znaš je vrlina
Nemoguće je da čovjek sve zna. Tako da nije nedostatak nešto ne znati. U jednom od hadisa Poslanik a.s. kaže: ” Osoba koja je upitana o nekom pitanju i da fetvu a u to se ne razumije, je i zalutala a i druge u uvodi u zabludu”. Hz. Alija r.a. je rekao: ” Kada budete upitani o nečemu što ne znate, odgovor “ne znam, Allah zna” će za srca i duše biti najljepši”. Pravi učenjak zna da onog što ne zna je više od onog što zna. Neki učenjaci su rekli: “Onaj koji kaže da ne zna, postaće učenjak znajući svoje nedostatke i radeći na njima. A onaj koji tvrdi da zna a očigledno ne zna, past će u jamu katastrofe”.
5. Napustiti diskusiju
Svađe i prepirke treba izbjegavati jer su to ključevi neprijateljstva. Naš Poslanik a.s. je rekao: “Onom ko odustane od svađe iako je u pravu, biće mu izgrađena vila na najvišem nivou Dženeta. A ko odustane od svađe iako je u krivu, sagradiće mu se vila na rubu Dženeta”:
6. Izbjegavati ogovaranje
Osoba koja se pridržava bontona ne ogovara. Ogovaranje je kada se govori o nekoj osobi koja je odsutna nešto što ta osoba ne bi željela čuti. Naš Poslanik Muhammed a.s. je rekao: ” Znate li šta je ogovaranje? Allah i njegov poslanik najbolje znaju odgovoriše ashabi. To je kada svog brata spominješ po nečemu što on ne voli. Ako je to što govoriš istina onda je to ogovaranje a ako nije istina onda je to potvora.”
7. Izbjegavanje ružnih riječi
Psovanje i izgovaranje ružnih riječi nisu navike osobe koja se pridržava lijepih manira. Naš Poslanik a.s. je rekao: ” Zle i ružne riječi su nevolja, a nevolja je u Džehenemu.” “Zaista Allah mrzi loše i ružne riječi”:
Leave a Reply